Sokobanja

Sokobanja je preko Aleksinca, od koga je udaljena 30 km, povezana sa drumskom i železničkom magistralom koje je od Beograda (udaljenost 235 km) vode ka Nišu, Solunu, Istambulu... Prva je ekološka opština u Srbiji, koja gotovo isključivo živi od turizma i poljoprivrede. Na obali je reke Moravice, između planina Ozrena i Rtnja, na nadmorskoj visini od 400 metara. Danas je jedno od najposećenijih banjskih lečilišta, zahvaljujući svojim termo-mineralnim izvorima, ali i pogodnoj klimi. Ova Banja sa tradicijom turizma dužom od 150 godina i njeni izvori spadaju među najbolje u zemlji. Bogatstvo mineralnih voda privlači one kojima je potrebno lečenje (hronični bronhitis, bronhijalna astma, psihoneuroze, povišeni krvni pritisak, hronični reumatizam, iscrpljenost...), ali je i omiljeno mesto zdravih ljudi željnih odmora i šetnji kroz netaknutu prirodu prepunu čistog planinskog vazduha. Banja je ovde korišćena još u antičko vreme, u srednjem veku, za vreme Turaka... Međutim, zahvaljujući knezu Milošu Obrenoviću Sokobanja doživljava nagli razvoj. Kao i drugde, gde je hteo da mestu da na važnosti, Miloš je ovde najpre sagradio svoj konak, obnovio je hram i hamam i u blizini varošice postavio svoju Česmu. Tako se i danas u centru Banje mogu videti zdanja iz tog vremena. Prelepi Turski amam je još u upotrebi, a posetioci mogu razgledati i Milošev konak. Znamenita je i mala crkva sa centralnim planom iz 1884. koja je okružena starim vilama, kao i lokalni Zavičajni muzej, smešten u staroj zgradi tipičnoj za ovu oblast. Grad je dobio ime po tvrđavi Sokogradu koja se nalazi na 2 km od centra Banje, uzvodno uz reku Moravicu. Smeštena je na visokoj steni, a izgrađena je u poznom srednjem veku na rimskim ostacima. Iako čitava Sokobanja izgleda kao veliki park, njen najlepši deo je šuma zvana "Čuka II". Na obroncima planine Ozren nalaze se dva sanatorijuma, a u njihovoj blizini je vodopad Ripljanka, najviši u Srbiji. Tu je i veštačko jezero Bovan, za koje se smatra da je najbogatije ribom u Srbiji. Termalni izvori Sokobanje spadaju među najradioaktivnije u našoj zemlji. Postoji ukupno šest ovakvih izvora. Temperatura vode se kreće od 28 do 450C. Izbijanje radioaktivnih gasova je veliko, pa je svaki posetilac konstantno izložen blagoj inhalaciji, što korisno utiče na disajne organe i čitav organizam. Tu su izvorište Sonda park, Bunar "Preobraženje", Banjica Bazen I, Banjica II, Pijaca... Ovde su boravili mnogi znameniti predstavnici srpske kulture i nauke. Nobelovac Ivo Andrić je, kažu, ovde dolazio svake godine i upravo je ovde započeo svoj najslavniji roman "Na Drini ćuprija". Stevan Sremac, koji je svojim delima proslavio srpski jug, ovde je, ne samo boravio, već je tu proveo i svoje poslednje dane. Znameniti komediograf Branislav Nušić, stalni gost Banje, pre sedamdesetak godina je, preko lokalnog fotografa lansirao čuveni slogan "Sokobanja, Soko grad, dođeš star, odeš mlad". Ovde su dolazili i kasnije o tome svedočili u svojim delima i književnica Isidora Sekulić i geograf Jovan Cvijić. Za mnoga mesta u okolini Sokobanje postoje razne legende, poput Bogorodice sa Hristom čiji se lik ocrtava na jednoj ozrenskoj litici, zatim jermenske crkvice Svetih Arhangela duboko u planini, kao i Hajduk-Veljkove pećine iznad šumskog puta za Soko grad. Crkva Uspenja Presvete Bogorodice, nedaleko od Sokobanje, ima vrlo neobične freske na kojima se Isus prikazuje kao dete, zatim mladić, pa zreo čovek... Prelepi su za posetu i planinski tereni u okolini Sokobanje, izletište Lepterija (na grčkom: slobobodište), kao i sve ono što nude sela poput Jošanice koja ima i svoje termalne izvore. Tu se nalazi neobična česma iz koje teče voda sa šest različitih termalnih izvora.